Urbanisti?ki zavod Beograda završio je radnu verziju Studije spratnosti prema kojoj objekti viši od 16 spratova mogu da se grade na 19 lokacija u prestonici.

Studija je poslata Sekretarijatu za urbanizam, a stru?na javnost ?e raspravljati o predloženim lokacijama.

Me?utim, zone koje je Urbanisti?ki zavod prepoznao kao pogodne za izgradnju visokih zgrada ne zna?e da tu može da bude izgra?eno bezbroj spratova i da objekat može da bude okrenut kako investitor poželi.

Recimo, kad je re? o lokaciji kod Bloka 18 (izme?u starog železni?kog mosta i Gazele) u Novom Beogradu, tu investitor ima ograni?enje u smislu da ne sme da naruši pogled na tvr?avu i stari deo grada. Kod železni?ke stanice Prokop predvi?eno je da može da bude izgra?en samo jedan visoki objekat, kako se ne bi narušila vizura.

Studija je poslata Sekretarijatu za urbanizam i narednih mesec dana, a stru?na javnost ?e raspravljati o predloženim lokacijama.

Me?utim, zone koje je Urbanisti?ki zavod prepoznao kao pogodne za izgradnju visokih zgrada ne zna?e da tu može da bude izgra?eno bezbroj spratova i da objekat može da bude okrenut kako investitor poželi.

Recimo, kad je re? o lokaciji kod Bloka 18 (izme?u starog železni?kog mosta i Gazele) u Novom Beogradu, tu investitor ima ograni?enje u smislu da ne sme da naruši pogled na tvr?avu i stari deo grada. Kod železni?ke stanice Prokop predvi?eno je da može da bude izgra?en samo jedan visoki objekat, kako se ne bi narušila vizura.

Na Autokomandi, mogu da se grade visoki objekti (ovo zna?i da može biti realizovan projekat „Delta touer”), ali uz ograni?enja da se ne naruši pogled na Hram svetog Save.

Kad je re? o lokaciji uz autoput, od Prešernove do Koreni?ke ulice, ona je prepoznata kao pogodna za izgradnju visokih objekata, ali uz napomenu da je potrebno proveriti i detaljno utvrditi geoinžinjerske uslove, kako bi objekti bili stabilni.Izgradnja visokih objekata na Adi Huji uslovljena je o?uvanjem pogleda na Zvezdarsku šumu, ali ima i ekološke uslove, jer je lokacija izložena dominantnom vetru.

\"Osim osnovnih kriterijuma, vodili smo ra?una da te zone budu na lokacijama gde je danas ili ?e u budu?nosti biti razvijen javni prevoz, jer visoke zgrade sa sobom donose i koncentraciju stanovnika i korisnika na lokaciji i u tom delu grada. Novi Beograd ima najviše takvih zona, naravno, tamo gde ve? postoje soliteri i na linijama budu?eg metroa. Isti principi su i na teritoriji starog dela grada. Zone za visoke objekte, samo poo tom kriterijumum, su uz Bulevar kralja Aleksandra ili u siroj zoni Bogoslovije\", objašnjava Žaklina Gligorijevi?, direktorka Urbanisti?kog zavoda Beograda.

Me?utim, gledaju?i mapu dozvoljenih zona za izgradnju visokih objekata, uo?ljivo je dateritorija Luke Beograd nije prepoznata kao potencijalna, iako projekat „Grad na vodi“, predvi?a i zgrade više od 20 spratova. Isto je i sa hotelom Jugoslavija, gde je projektom predvi?ena visoka kula.

\"To su \'delikatne\' lokacije na obalama Save i Dunava. U delu dunavskog priobalja predlaže se zona i visokih objekata, jer je 480 hektara priobalnog prostora za urbanu transformaciju nemogu?e u potpunosti zaštiti od savremene izgradnje sa argumentom, da zaklanjaju vizure na grad, naravno ukoliko njegova visina ne ugrožava pogled na Kalemegdan. Tako?e, zona zaštite vodoizvorišta nije najprikladnija za izgradnju solitera\", kaže Žaklina Gligorijevi?.

Ona dodaje da su \"ovi kriterijumi su predlog struke za odre?ivanje zona za visoke objekte.Treba ipak uklju?iti i ekonomske, politi?ke, socijalne faktore i ovaj naš predlog sigurno nije kona?an. U našoj Studiji ova ta?ka nije prepoznata kao lokacija za izuzetno visoke objekte, ali se detaljna regulacija podru?ja i visina zgrada utvr?uje tek kroz plan detaljne regulacije\".

Objekti viši od 16 spratova ne?e smeti da se grade u zašti?enim delovima grada, zoni Knez Mihailove ulice, starom jezgru Zemuna, ali i na lokacijama gde bi zaklonile pogled na Kalemegdan, Hram svetog Save, Avalski toranj. Tako?e, ovom Studijom, Beograd je odlu?io da ne želi visoke objekte uz reke, što je bila tema mnogobrojnih rasprava.